Запратите нас

Неодговорни власници паса

Писала нам је Ана, млада мајка два детета, која жели да укаже на проблем који верујемо, сви ви уочавате али не реагујете. Сем нас, ово писмо добиле су и све надлежне институције у граду али и шире… Прочитајте:

“Поштовани,

Не мрзим псе, напротив, волим их, али се оном делу неодговорних власника паса мора рећи, доста!

Председниче, градоначелниче, министре, саветниче, заштитниче, начелниче комуналне полиције, новинари и сви остали којих се тиче овај проблем а које нисам навела…

Ово писмо пишем првенствено као мајка, као становник овог града, (Београда-главног града!), ове државе, и као особа која плаћа све рачуне/порезе на време, као особа која брине о свом окружењу, која брине о свом здрављу као и здрављу људи око себе, особа која баца смеће у контејнере а не по улици, особа која је савесна према околини и држави у којој живи…

Дан као и сваки други. На дечијем игралишту смо. Старије дете се игра…на ливади тик уз игралиште а млађе дете пуни кофицу каменчићима на 2,3 метра од клупице на којој седим ја, њихова мајка.

У једном моменту ми млађе дете, дете од 18 месеци, БЕБА, прилази, носи нешто у руци да ми да, да ми покаже…псеће говно! (да, да -говно ,нећу намерно да кажем измет јер не желим да улепшавам/умањујем ни саму реч а ни ситуацију)…е то ми је прелило чашу.

Мало је рећи да сам љута. Бесна сам.

Прво да нагласим да нисам од мајки које држе децу у стерилним условима али хигијена је основа здравља, тако су учили мене моји родитељи и учитељи у школи и тако учим и ја своју децу…

Нећу да дозволим да нажалост многи власници паса, својим немаром и безобразлуком, ни сви ви-руководећи, својом небригом и незаинтересованошћу нарушавате здравље деце, а поготово, моје деце!

Јако је тешко, скоро немогуће, објаснити малом детету да не сме да ставља руке у уста, да не сме да дира дрвце, каменчић, отпали лист, штапић од сладоледа, опушак, празну флашу, згажену лименку, кесу, комад кифле, шприц, кондом, псећи измет и разне друге ствари које су на тротоарима, игралиштима и парковима…

Да ли сте ви свесни како изгледа шетња са малим дететом (а богами и са старијим)?…“Не дирај то!“ ,“Баци то!“,“ Не дирај дрво!“ „Не, нећемо у траву!“ , “Не иди туда!“…и тако још милион варијанти са „Не“?

Дете вас на крају гледа и пита погледом: „А шта, уопште смем да пипнем?“- НИШТА !!

Јер је све контаминирано и загађено. Цео град је усран и прљав! Од центра до периферије.Од тротоара до дечијих игралишта.Од аутобуских стајалишта до улаза у школе или стамбене зграде…Не зна се где је горе!

Потенцирате вакцинацију као заштиту од заразних болести, а најћешћи и најзаступљенији узрок и извор зараза нико не помиње. Деца нам се свакодневно играју у леглима паразита..у песку, трави, шљунку, парку, игралишту…Када је последњи пут вршено лабораторијско испитивање загађености наше средине (рецимо баш тог песка/шљунка на игралиштима)?

Колико има различитих паразита у њему и који су то паразити? Одакле они ту? Ко би био одговоран ако се дете зарази или оболи због паразита/нечистоће на игралишту?
Чија би то била одговорност?

Међутим, проблем је још дубљи…поједини грађани су схватили да држава не реагује по питању паса луталица и по питањима ненормалне количине гована (поново иста реч), па су решили да „узму ствар у своје руке“ тако да сад имамо људе који бацају комаде меса пуне ексера и жилета, који бацају разне отрове око зграда и по парковима. Да ли то раде из беса, мржње или у нади да ће уплашити и отерати власнике паса из својих улица/улаза/тераса/прозора…ја то не знам, али знам да је тиме још више угрожена наша животна средина и животи наше деце!

„Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Еколошка одбрана је мултидисциплина и треба да представља трајну обавезу свих чланова друштва. Њена мултидисциплинарност проистиче из чињенице да здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који су у сталној интеракцији. Брига о животној средини је са гледишта нашег друштва приоритет од свеукупног значаја за друштво. Здрава животна средина је основ за очување људске егзистенције, здравог развоја друштва и битан фактор за ниво живота становништва.“

Потенцирате наталитет а и ово деце што имате – не чувате! Срамота!!!

Срамота за државу која не брине о својој деци!
Проблем је решив и то врло лако!

Зашто држава и градови немају воље да реше овај проблем?

Да ли сте свесни „количине“ проблема?

“У земљама, које се на озбиљан начин баве проблемом псећег измета на јавним површинама дошло се до следеће рачунице: пас у просеку каки 2,3 пута на дан, а просечна тежина псећег измета је 100 грама.
То значи да пас дневно “произведе” 230 грама измета, недељно 1.610 грама, месечено 7.130, а годишње 83.950 грама.
Београд, према неким проценама, има између 80.000 и 100.000 паса”.

Има милион примера у свету како подићи ниво свести несавесних власника паса о угрожавању животне средине и здравља грађана ..од пореза на кућне љубимце до новчаних казни…али није на мени да то спроводим, није на мени да о томе размишљам. На држави је!

Државо уради нешто за здравље своје деце!
Ово писмо није молба.Ово писмо је захтев.
Инсистирам у име све деце, свих мајки, свих грађана, да се овим проблемом позабавите одмах!

Писмо шаљем у нади да ће га бар једна савесна и свесна особа прочитати и схватити да нам је угрожено здравље и да су угрожена права свих становника ове државе,а поготово, деце. У нади, да це држава почети да брине о свом становништву а не само о самој себи..

Одговор, наравно, очекујем.
Ако имате нека питања за мене, слободно ме контактирајте.

С поштовањем,
Ана Баћовић”

Сигурно знате некога кога би ово занимало

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

19 − 19 =